Svakog nas dana bombardiraju nove informacije, nove ideje, novi prizori, novi razgovori. Ako čitate ovaj tekst i njemu slične, znači da ste spremni na “rast” i spremni biti doživotni učenik. Za svaku pohvalu, naravno. Većina misli da učimo, prihvaćamo nove činjenice i ideje sasvim prirodno. Slušate kada netko govori i vi jednostavno upijate to što priča, zar ne? Ali, nije baš tako. Majstori u oblasti učenja tvrde da ova aktivnost traži malo više truda. Evo nekoliko odličnih poanti koje će potaknuti vaš mozak.




Što vas više informacija bombardira preko dana, manje je prostora za nove ideje i misli. Plus, svi imamo stavove s kojima uspoređujemo nove primljene sadržaje što nam opet “umanjuje” memoriju. Imamo jedan procesor u glavi i iz njega treba izvući maksimum.

Psiholog, edukator i pisac Kevin Daum je uspio prije svega sebi pomoći kako bi bolje usvajao nove sadržaje, izvlačio maksimum iz svakog razgovora i “štedio” svoj mentalni procesor. Njegove metode su vrlo jednostavne, naizgled banalne, ali jako djelotvorne.

1. Utišajte svoj unutrašnji glas. Sigurno dobro znate o kakvom se glasu ovdje radi. To je onaj neumorni i vječni “sudac” koji svakoj informaciji koja dolazi izvana pridaje etikete kritike. Umjesto da sluša pažljivo i bavi se samo činjenicama koje treba prihvatiti, ovaj unutrašnji glas komentira, komentira i komentira. Svima nam je mnogo lakše slušati to nego sugovornika. Znate li koliko propustite informacija i podataka u samo jednom razgovoru ili praćenju nečijeg izlaganja samo zato što taj unutrašnji glas neprestalno priča i komentira? Punooo. Toga nismo ni svjesni do momenta dok ga ne uspijemo ugasiti. Iznenaditi ćete se što sve još možete čuti kada samo slušate i to jedino radite.

2. Svađajte se sa sobom. Ako ne možete ugasiti ovaj gore spomenuti unutrašnji glas, koristite ga kao svoju prednost. Jednostavno. Slušate nekog izlagača i, očekivano, unutrašnji glas radi punom parom – komentira, iznosi stavove i osuđuje. Zaključujete da se ne slaže sa stavom izlagača. Šta možete napraviti? Zaustavite unutrašnji glas. Zauzmite stav izlagača. Objasnite svom mozgu zašto je njegov stav ispravan, a vaš ne. U najboljem slučaju od ovakve taktike ćete biti otvoreniji za ideje izlagača ili ćete još više utvrditi svoje mišljenje. Probajte u praksi. Zaista funkcionira.

3. Odigrajte ulogu znatiželjnog. Neki su prirodno znatiželjni, neki ne. Bez obzira kakvi ste, možete izvući korist od igranja uloge znatiželjnog. Kada slušate nekoga, predavanje, što god, zapišite tri do pet pitanja vezana za temu. Izmislite ih. Ako ste na predavanju, poslije možete izguglati odgovore, a ako imate sugovornika, slobodno mu postavite ova pitanja. Ovako ćete više podataka usvojiti. To je sigurno.




4. Potražite zrnce istine. Čak iako slušate “lupetanje” i prazne priče, u svakoj možete naći mrvicu podatka koji je baziran na nekoj činjenici. Iako vam je glupava ideja o kojoj slušate, bar pronađite malo istine koje svugdje ima. Igrajte se detektiva. To puno pomaže u pažljivom slušanju i korisnom zaključivanju.

5. Fokusirajte se na poruku. Ne na glasnika. Koliko vam se samo puta dogodilo da vam sugovornik ni malo nije simpatičan, nervira vas, dosadan je, od ranije znate njegove tupave stavove, ima smiješnu frizuru ili ružne zube? Njegov izgled ili stav potpuno zasjene ono o čemu priča. Ili, činjenice vam iznosi prijatelj ili neko vrlo blizak i vi opet nećete “čuti” sve o čemu priča. I jedna i druga situacija se rješavaju tako što odvajate SADRŽAJ od GOVORNIKA. Onog prvog SLUŠATE, NE GLEDATE GA, a poznanika se pravite da NE POZNAJETE kako biste bili objektivni. Ako priča neko dosadan, probajte s točkama 2,3 ili 4 i zabavite se upijajući nove informacije.