Da te mogu vidjeti i da znam da ćeš slušati, rekla bih ti toliko toga. Da te mogu vidjeti rekla bih ti nikad ne zaboravi tko si i što sve možeš biti.
Da te sada mogu vidjeti, rekla bih ti toliko toga. Da znam da nećeš prkosno prevrnuti očima, odmahnuti glavom i svejedno raditi po svom, rekla bih ti.
Da se više smiješ, a manje plačeš.
Da manje podrazumijevaš, a više tražiš.
Da manje trpiš.
Da se manje mrštiš jer se od toga kasnije stvore bore koje te podsjete na sva sranja koja si izabrala progutati.
Da te mogu vidjeti i da još uvijek o tome razgovaramo kao nekad, rekla bih ti nemoj. Nemoj ništa što ne želiš. Nemoj ništa što moraš.
Nemoj ništa što nije lijepo. Nemoj to birati za sebe, jer će te ružne stvari tisuću puta same izabrati.
Rekla bih ti tada – trči. Ne osvrći se.
Rekla bih ti slušaj ono što ti govori onaj mali glas unutra.
Rekla bih ti da si zaslužila više. I da si nekada trebala bolje.
Rekla bih ti pusti. Nemoj.
Ne popravljaj. Prijateljstva, ljubavi i cipele.
Ne okreći drugi obraz.
Ne praštaj toliko.
Nemoj se ranjavati.
Nemoj se ispričavati što osjećaš. Što si plakala. Što si bila slaba.
Nemoj se ispričavati što ne možeš.
Nemoj se gurati do granica izdržljivosti.
Nisi morala sve sama.
Ne forsiraj.
Ne traži opravdanja za tuđe grubosti.
Ne traži nekoga tko će te voljeti da bi ti dao smisao. Budi svoj smisao.
Nemoj se osjećati loše zbog nečega što je bilo dobro. Nikada.
Ne dozvoli da ti drugi određuju vrijednost.
Čestitost.
Ne dozvoli da ti drugi broje poljupce i zagrljaje.
Ljubi kada ti se ljubi i voli one kraj kojih se osjećaš bolje. Makar to bilo na dan ili pet.
Nemoj se nikada smanjiti da bi nekome drugom bila taman.
Da te mogu vidjeti i da znam da ćeš slušati, rekla bih ti toliko toga.
Budi pametnija.
Budi hrabrija.
Ustrajnija.
Ne moraš svemu dati smisao.
Ne plaši se mraka.
Ne plaši se svoje tame jer je u tebi i toliko svjetla.
Da te mogu vidjeti rekla bih ti nikad ne zaboravi tko si i što sve možeš biti.
Rekla bih ti da bolje biraš prijatelje i da neke bolje čuvaš.
Rekla bih ti ne primaj srcu svačije sranje.
Ne duguješ nikome ništa. I nisi ničije vlasništvo.
Rekla bih ti da živiš život opuštenije. Da se ne uklapaš tamo gdje ne želiš biti.
Da ne zatrpavaš emocije u sebi.
Da manje pušiš.
Da se ne mijenjaš ni zbog koga.
Da ni oni najbliži ne polažu pravo na tebe.
Rekla bih ti da malo više živiš kako voliš, a malo manje kako si navikla.
Jelena Despot/lolamagazin