Nazovimo stvari pravim imenom…
Ako se trebate nekome prilagođavati da biste im se svidjeli, to nisu vaši ljudi.
Ako trebate šutjeti i samo kimati glavom, to nisu kvalitetni razgovori.
Ako vam govore da ne vrijedite kako bi vas spustili, nisu vas zaslužili.
Jer pravi odnosi se ne grade na boli.
Na manipuliranju, omalovažavanju, vrijeđanju…
To ničemu ne vodi.
I bolje je to otpustiti
i otvoriti se da vam dođu novi, divni ljudi.
Jer ako ste sve probali…
Ako ste dali sve od sebe i učinili sve što ste mogli učiniti…
Ako ste putem sebe preispitivali i pokušali se promijeniti…
A s druge strane se nisu ni potrudili,
nego vas i dalje pokušavali povrijediti
i govorili da je vas teško voljeti…
Ako su u vas upirali prstom
i stalno ste im nešto krivi,
a oni sebe lišavaju svake odgovornosti…
Onda vam ponovo kažem
– to nisu vaši ljudi.
I ne gubite vi njih ako odete,
nego spoznajte da su oni vas davno izgubili,
jer vas nisu ni zaslužili.
Zapamtite da osoba koja zrači dobrom namjerom, toplinom, ljubavlju i podrškom
može se osjećati ugodno jedino sa takvom osobom.
I zato taj nemir koji osjećate dok ste s njima nije bez razloga,
to vas vaša duša upozorava da tu nećete nikad naći mira.
To vaše unutarnje biće vrišti da se odmaknete
i konačno prodišete.
Da konačno otpustite one kojima ne pripadate
i dozvolite si naći prave, iskrene osobe.
One od koje će vam sjati cijelo vaše biće,
srce osjećati utočište
i oči cakliti od miline.
Oni kojima ne trebate puno objašnjavati,
već će vas s lakoćom razumijeti,
jer ste perceptivno jako slični.
Zato nek vas ne boli iz tih loših odnosa izaći,
jer niste ništa izgubili,
samo iluziju da tu još nešto možete graditi…
Zaista zastanite…
I nazovite stvari pravim imenom, sagledajte racionalno:
da tu ima ljubavi i poštovanja, bi li vas toliko boljelo?
Ne, niste to zaslužili.
Sebe rušiti, jer vas ne znaju voljeti.
Jer vas nisu prepoznali.
Jer vas ne mogu istinski vidjeti…
A kako će, kad ne mogu ni sebe spoznati?
Propustite ih kao pijesak kroz prste,
raskinite spone koje su vam se tako bolno urezale…
Pa im (makar u tišini) zahvalite na prošlim iskustvima
i s mirom ih ispratite.
I nemojte se više opravdavati,
predugo ste to radili.
Neke stvari više nema smisla objašnjavati.
I neće se po stoti put izrečene bolje razumjeti…
Samo pustite.
Zamolite svoju dušu da vam pokaže nove puteve,
da vam dovede sebi slične…
I ne brinite, Univerzum/Izvor/Bog vas čuje
i vaše želje neće ostati neuslišane.
Tamo negdje netko već sprema tople zagrljaje,
riječi podrške i divne tople razgovore…
Tamo negdje vas čekaju odnosi
kakve zaista zaslužujete.
Ljudi sa kojima se istinski prepoznajete…
I čim prije krenete,
to ste im bliže…
Iva Bradarić
instagram.com
WEB – Sunčana strana života
Facebook – Sunčana strana
