Danas je popularno biti „učitelj“. Postoji hrpetina tehnika, knjiga i slično.
Ipak, većinom se ne bavimo vlastitim iskustvima i spoznajom, već ponavljanjem tuđe priče.
Tako nećemo doći do sebe.
Iskustva koje smo proživjeli zakopamo negdje unutar nas jer se ne želimo suočiti s njima.
Ako je teško, ne znači da nije vrijedno.
Pa zatim trabunjamo kako smo pozitivni, a nismo riješili vlastito smeće. Sve 5, svatko ima svoje smeće. U tome i je poanta – u radu na njemu, u dolasku do sebe.
Ne razvijamo vlastitu individualnost, već se okrećemo kako vjetar puše. Prema „trendovima“.
Pričamo puno, a radimo malo.
I tako se dnevno filamo sa hrpama izvora, a malo se bavimo sobom.
Recimo, slušaš Peru, a Pero je dobar poduzetnik, to mu je jača strana. Pročitao je hrpetine knjiga i sad ponavlja to. Oni koji ih nisu čitali, misliti će: „Vidi Pere kako je pametan“, ali Pero, gdje je iskustvo?
Koje je tvoje iskustvo?
I tako i ti trabunjaš kao i on. Nije Pero loš, ali Pero nema pojma tko je.
On samo ponavlja priče drugih. Onda dobije malo na popularnosti pa ga lupi na ego i eto ti „učitelja“.
Oni istinski nas usmjeravaju kako da dođemo do nas samih, kroz sebe, kroz rad na sebi.
Nisu im bitne titule, ponizni su. Iskreno, poznajem samo 2 takvih.
Većina nas i dalje živi uloge i bitnije nam je koliko klikova imamo, od vlastite spoznaje.
Oprezno s tim u što ulažete vlastitu energiju.
Ne radi se sad tu osuđivanju ikog. Jednostavno se radi o tome da nam je nažalost sve ostalo važnije od nas samih.
Na koncu, sve bi se moglo svesti na ovo: Priča ili iskustvo.
I, što je tebi važnije?
© Marina Knüsel, energetski terapeut i Jyotish savjetnik
Facebook: Marina Knüsel
Instagram: Marina Knüsel
