Kad postane preteško, kad si nemoćan, kad više nema smisla, kada više nemaš snage – pusti.
Kad daješ maksimum, a nije uzvraćeno, kad svaki sljedeći korak je korak bliže paradoksu – pusti.
Kad nema budućnosti u tome, kad više nema ljepote ni radosti kao nekad – pusti.
Samo – otpusti.
Jer ne može ništa na silu.
Pustiš i udahneš duboko.
Pa opet.
I šapućeš to „pusti“ kad god krene da se pomalja ponovo.
Pa opet duboko udahneš i nastaviš dalje.
Kroz život.
Najbolje što znaš …
