Što je sreća? Sreća je kad sam pored njega. Kad me uhvati za ruku, zagrli, poljubi. Sreća je kad šećemo zajedno ulicama grada, sreća je kad se bez nekog posebnog razloga smijemo i ne možemo stati. Naš maleni stan od 21,5 kvadrata, poluprazni džepovi, a srca puna ljubavi, sreća je tu, ona je s nama, u nama.
Widget not in any sidebars
Što je sreća? Maleni psić što neumorno skače oko mojih nogu. Sreća pršti iz tog sićušnog bića. Kada ga podignem u naručje, zagrlim, poljubim, sreća je u nama, s nama.
Što je sreća? Smijeh djece na ulici, njihova vesela cika i vika. Sreća je kad slučajni prolaznici s osmijehom pozdravljaju. Kad se blagi vjetar u zelene krošnje uvuče, a lišće zašušti pa na trenutak zastanem, taj trenutak sa sobom ponesem, e to je sreća.
Sreća je u nama, s nama, nekad smo svjesni njene prisutnosti, a nekad je ne prepoznajemo. Ponekad bi željeli imati puno, puno više novaca jer mislimo da ćemo njime kupiti „pribor“ za sreću, ali nećemo, jednostavno ne možemo, sreća tako ne funkcionira. Ona se skriva u malenim, a opet tako značajnim, svakodnevnim sitnicama poput provođenja vremena s dragim osobama, u šetnjama, u mirisu cvijeća, za nekog poput mene u krošnjama.
Nekad sam razmišljala na način: „Želim sve najbolje ili ne želim ništa“. I ništa je bilo sve što sam dobila. A sada, poučena iskustvom, došla sam do zaključka zlata vrijednog: “Želim od svega dobrog pomalo“. Napokon mogu reći da tek sada imam sve što mi u životu treba.