Ovo je priča o dva prijatelja koji su se igrom slučaja našli u pustinji.

Hodajući tako tko zna već koliko dugo počeli su se svađati.

Nakon duge i mučne rasprave, jedan je udario drugoga.

Udareni se osjetio jako povrijeđeno te, ne rekavši ništa, napiše ovo na pijesku:

“Danas sam dobio udarac od mog najboljeg prijatelja.”

Produžili su tako sve dok nisu konačno stigli do jedne oaze.

Odlučili su se odmah okupati.

Onaj što je dobio udarac je upao u jezero i zamalo se udavio, ali mu je život spasio onaj drugi.

Kad je došao sebi, taj što se zamalo nije udavio, opet ništa ne rekavši, urezao je u jednom kamenu ovu rečenicu:

“Danas mi je moj najbolji prijatelj spasio život!”

Onaj koji je prvotno udario svog prijatelja, a kasnije mu spasio život upita ga: “Kad sam te udario to si napisao na pijesku, a sad graviraš u kamen, zašto?”

Prijatelj mu odgovori:

“Kad neko napravi nešto loše, to treba zapisati na pijesku da bi vjetrovi izbrisali, ali kad netko uradi nešto dobro, to treba ugravirati na kamenu da ga ništa ne može izbrisati!”

Nauči se zapisivati rane na pijesku, a sreću ugraviraj u kamen.