Baka mi je govorila: “Kad ostaneš sam i ujutro ustaneš, nemoj samo sebi skuhati kavu, skuhaj je sine i onima koji ti nedostaju. Namijeni kavu nekom svom nedostajanju.”

atma.hr – 52




Nikad mi to nije bilo jasno, mislio sam da time sama sebi otežava, da taj njen jutarnji ritual samo pojačava njena nedostajanja, a nedostajali su joj mnogi, od brata i sestara pa do unučadi.

Skuha ona tako te kave ujutro, ispriča im što joj se događa dok oni nisu tu, upita ih za zdravlje, nasmije joj se oko, a odmah zatim i zaplače.

Potroši tako sve emocije koje su joj je proteklog dana i protekle poluprospavane noći nakupile na duši, podijeli ih sa šalicama kave, s fotografijama koje su joj bile stalno pri ruci.

Na kraju, pogleda u ikonu iznad stola i onako sjetno kaže: “Bože, hvala ti što su bili, nemoj dati da im ujutro zaboravim opet skuhati kavu. Možda im nema tko skuhati osim mene.”

Bako, evo počeo sam i ja da kuham te kave.

Igor Čobanović

atma.hr – 52