Falila sam samoj sebi u grupi ljudi sa kojima sam se smijala. Falila sam samoj sebi svaki put kad bih dopustila da mi prijeđu granicu. Svaki put kad bih na povredu odgovarala ”u redu je”. Falila sam samoj sebi kad ne bih priznala svoju bol.
Moja bol je toliko boljela da me uništila.
Falila sam samoj sebi u tom uništenju kroz meditaciju da mi sve suze ovog svijeta nisu pomogle. Falila sam samoj sebi kad bih na svako ”kako si”, odgovarala lažno ”super sam”. O kako sam si falila. Falila sam samoj sebi u danima kada bih spavanje zamijenilo suočavanje sa istinom. Falila sam samoj sebi kada bih željela iz zavisnosti, a ne iz ljubavi.
Falila sam samoj sebi kada sam postala ljuska, prazna, korak do dna, u dnu, i ispod. Unutar tame ispod zemlje je bilo tako ugodno. Poželjela sam ostat tamo godinama. I tada sam falila samoj sebi.
Toliko godina sam falila samoj sebi. Toliko trenutaka, minuta, noći, dana… Oprosti mi. Nikad više.
Stela Cavrić, stelacavric.com
