Jedan mladić reče svom duhovnom učitelju:
“Učitelju, savjetovao si me da stalno ponavljam u mislima ‘Ja želim radost u svome životu!’.
Tu rečenicu izgovaram svaki dan mnogo puta, a radosti u mome životu niti je bilo, niti je ima.
I dalje sam jednako usamljen i nesretan kao što sam bio i prije. Što mi je činiti?“
Mudri učitelj tiho položi ispred mladića predmete koji su mu se našli pri ruci – žličicu, čašu i svijeću – i upita ga:
“Reci mi, što bi želio imati od ovih predmeta?”
“Žličicu.” – odvrati mladić.
“Izgovori to sada pet puta.” – zatražio je starac.
“Ja hoću žličicu, ja hoću žličicu…” – ponovi učenik pet puta.
“Eto, vidiš”, reče mu učitelj, “možeš ponavljati i pet milijuna puta na dan da hoćeš žličicu, ali je nećeš imati ukoliko se ne pokreneš i ne uzmeš je.
Samo riječi nisu dovoljne, pokreni se i poduzmi nešto!
