I znate li što se dogodilo onog trenutka kada sam prestala tražiti…?
Dok sam nedavno gunđala o činjenici da apsolutno sve po kućim radim ja, prijateljica mi je rekla “ako želiš pomoć, moraš biti određena… zatraži je. Ljudi ne čitaju misli, moraš im dati zadatke.”
I tako sam pokušala biti… određena…
“Možeš li baciti smeće?”
“Možeš li ti ustati kad i djeca? Samo sam malo umorna pošto to radim ja posljednjih 329 godina.”
“Možeš li otići do samoposluge? Oprala sam tri mašine veša i napravila užinu, ručak, kupila djeci knjige, odčepila kanalizaciju.”
I dabome, prijateljica je bila u pravu… poslovi su obavljeni.
Ali ja sam se premorila samo žonglirajući tuđim obavezama… pamteći što moram kome delegirati, slušajući gunđanje…
I znate li što se dogodilo onog trenutka kada sam prestala tražiti…?
NIŠTA
Opet.
I tako sam zaključila da nije vaš posao tražiti pomoć, nije moj posao da pišem je*ene liste… Imamo dovoljno prokletih poslova i učenje nekog da bude obziran prema meni i silnim obavezama koje imam, nije moj posao.
Samo to uradite.
Widget not in any sidebars
Samo mislite jedni o drugima i o tome kako održavati domaćinstvo. Da li netko radi, a drugi se izležava?
Da li jedno bleji s društvom dok drugo guli tridesetu voćku tog dana?
Nosi li jedno od vas sav teret?
Jer, kada gunđanje prestane, kada se odustane od traženja, kada nema više spiskova…
Sve što ostane je tihi prezir. A to je, prijatelji moji, rak u jednoj vezi…
Nije ničiji posao da vas uči da budete pažljivi. To je vaš posao.
Samo ponekad operite je*eno posuđe, a da to od vas nije traženo, dođavola!
Autor: Constance Hall
Prevela: Jovana Papan / Detinjarije.com
