Imao sam više. Puno više negoli normalan čovjek.
Sekunde nisam morao razmišljati što ću pojesti i hoću li imati krov nad glavom.
Bio sam bezbrižan u materijalnom svom.
Imao sam sve, a nisam imao ništa.
Iako sam imao sve, uvijek sam težio ka višem.
Više moći, kako da ju zadobijem? Kako da ljudima vladam? Želim više i više.
Imao sam sve, a nisam imao ništa.
Nisam mogao spavati. Potrebne su bile alkohol i droga.
Moj bijeg od stvarnosti.
Nisam cijenio niti ženu, niti djecu, uvijek sam samo želio više.
Jednog dana se probudih, u krevetu masivnom, toliko usamljen i sam.
Bolestan.
Nikoga pored mene bilo nije. Niti jednog prijatelja koji je sa mnom do jučer pio.
Niti jedne žene, a pogotovo ne moje jer sam na nju već odavno zaboravio.
Ne želim vam pričati kakav sam prema njoj bio.
Kroz glavu mi je prošlo pitanje: „Zar je ovo sve?“
To jest bilo sve, ja, samo običan smrtnik, okružen zlatom i dragim kamenjem.
Ruke i noge preslabe da bi ih pomakao.
Nisam mogao ustati iz kreveta.
Samo sam čekao, ali smrt je bila jako spora.
Nije došla brzo kako sam si priželjkivao.
Ostao sam sam, usamljen do bola, nitko za mene pitao nije.
U tom trenutku shvatih da sam imao sve, ali zapravo nisam imao ništa.
© Marina Knüsel, healing terapeut
Facebook grupa – Za empate, duhovnjake i sve vrste svjetlosnih ratnika
