Živote, uništi u meni to što treba biti uništeno. Popravi moju nadu da išta treba biti popravljeno.
Koristi me. Stvaraj sa mnom, slikaj sa mnom svaku kap na platnu života. Pomozi mi da živim ispunjen jedinstven život, hodam šumom nikad ranije gaženim putem.
Pokaži mi kako da volim dublje, nego što sam ikada mislio da je moguće.
Drži ispred mene to, od čega sam se ranije okretao.
Pomozi mi da omekšam i opustim se, potpuno prihvatim to sa čime još uvijek ratujem.
Ako je moje srce još uvijek zatvoreno, pokaži mi kako da ga otvorim bez nasilja.
Ako se za nešto vežem, pomozi mi da to otpustim.
Daj mi izazove, borbe i naizgled nepremostive prepreke ako će mi oni donijeti još dublju poniznost i povjerenje u inteligenciju života.
Pomozi mi da se smijem svojoj ozbiljnosti.
Dozvoli mi da pronađem humor u tami.
Pokaži mi dubok osjećaj mira usred oluje.
Ne krij istinu od mene. Nikada.
Neka zahvalnost bude moj vodič.
Neka oproštaj postane moja mantra.
Neka ovaj trenutak bude moj stalni pratilac.
Dozvoli mi da vidim tvoj lik u svakom licu.
Dozvoli mi da osjetim tvoje toplo prisustvo u mom vlastitom prisustvu.
Podrži me kad se spotaknem.
Diši sa mnom, kad ne mogu disati.
Pusti me da umrem živeći, umjesto da živim umirući.
Amen.
Jeff Foster
