Ne tražite dubine u plićaku. Jer ih nikada nećete pronaći. Ne objašnjavajte tamo gdje vas ne razumiju. Jer ćete se iscrpiti, a ništa nećete postići. Ne kopajte dublje, ako ne vide dalje od površine. Ili ne žele vidjeti. Jednostavno pustite.
Jer neke stvari moraju ostati takve kakve jesu. Površnost je jedna od njih.
I ne pokušavajte je produbiti. Jer dubine tu nema.
Jednostavno prihvatite da tu nema dalje. Bolje. Kvalitetnije…
Već da je takvo kakvo jest.
I neka vas ne boli. Neka vas ne veže to što ste se jednom razumjeli…
Već budite ponosni na sebe što ste toliko od toga odmaknuli. Budite ponosni na svoj razvoj, svoju percepciju, svoje poimanje stvarnosti.
A ostalo pustite takvo kakvo jest. Jer svatko ima svoj put. I ne znači nužno da će vam se opet putevi ispreplesti…
Idite dalje. I poželite im sreću. To je najbolje što možete učiniti…
I možda vas više nikad neće moći razumjeti. Ali nema veze.
Jer vi znate da je to nebitno za vašu sreću. I naučiti ćete to prihvatiti. I sa vremenom skroz otpustiti…
Jer putem vas čekaju oni vama slični. Novi suputnici.
Sa kojima ćete osjetiti dubine o kojima niste ni sanjali. Radosti o kojima ste maštali. Ljubav za koju ste oduvijek znali da postoji…
A ono nebitno će ostati negdje daleko iza vas… na površini. ❤️
Iva Bradarić
https://suncanastrana.wordpress.com/
https://www.facebook.com/Sun%C4%8Dana-strana-%C5%BEivota-947580778669963/
