Danas je bio poslovan dan, dan pun raznih poslova. Na nekim od tih poslova zaradio sam pare, na nekima nisam. “Živiš od toga?” – pitala me jedna žena. A kad sam joj odgovorio da ne živim od toga, već da tako zarađujem pare, nije mogla to shvatiti.
– Živiš od toga? – pitala me žena koju je doveo prijatelj i koju sam upoznao večeras tu u stanu kod mene… pričao sam joj o tim svojim poslovima i ona mi je postavila to pitanje.
A kad sam joj odgovorio da ne živim od toga, već da tako zarađujem pare, nije mogla to shvatiti.
– Pa da, to i mislim, živiš od toga – ponovila je.
– Ne, ne živim, tako zarađujem pare.
– Zezaš me, jel’?
– Ne zezam.
– Pa reci mi onda od čega živiš?
– Od čega živim?… Pa od onoga od čega i ti živiš: od zraka, vode, hrane, sreće…
– Ha ha ha ha, ne mislim na to, zanima me konkretno.
– Konkretno… Pa od ljubavi, od svemirske energije, energije koju imam….
– Ha ha ha, dobro, dobro.. ali od nečeg ipak moraš živjeti, odakle ti pare za sve to!?
I dalje joj nije bilo jasno. I dalje je bila u uvjerenju da čovjek živi od posla koji mu donosi pare, to jest da živi od para.
Možda ona stvarno živi od toga, ali ja nisam naučio živjeti na taj način.
PJ Vujović – pjphototherapy.com
