Valjda svo to crno je moralo izaći iz kože
A ustalilo se na toliko dugo godina
Da je poprimilo boju duge i miris smijeha
I više nije znalo da li je maska ili stvarnost
Kada je kavez pozlaćen zatvor je ugodan dom
Ali je jakost odlučila biti slaba
Domina je ranila samu sebe
I Mjesec i Sunce su izvirili iz duše
Neznajući da su bili zatvorenici
U divnom zlatnom kavezu
Sa otključanim vratima
Tako lako nam je biti zatvorenikom
Pa i ljubav zaključamo duboko
Opiremo se životu, izazivamo sudbinu
Sada te shvaćam dušo crna
Zlatni zatvor je i dalje zatvor
Još toliko života u svakom danu postoji
Šteta bi bilo da nastavimo budni spavati
Stela Cavrić, stelacavric.com
