Naučila sam “čekati”. Kako? Tako što više nikoga i ništa – ne čekam. Vrijeme sam koristila da učim, radim na sebi i jednostavno prihvaćam život onakav kakav je. Naime, previše puta u prošlosti sam čekala da se ovaj nepravični sistem konačno uruši u svoj svojoj trulosti, bestijalnosti i neljudskosti, ali pošto se to tada nije događalo, shvatila sam da ja nisam tu da budem dežurni buntovnik, nego da sam tu da naučim nešto o sebi!
Ne znam zašto, ali zadnjih par dana mi stalno odzvanjaju riječi: “Ništa više neće biti isto!” Govorim naravno o resetu ovog izrabljivačkog sistema.
Naučila sam “čekati”. Kako? Tako što više nikoga i ništa – ne čekam. Vrijeme sam koristila da učim, radim na sebi i jednostavno prihvaćam život onakav kakav je.
Naime, previše puta u prošlosti sam čekala da se ovaj nepravični sistem konačno uruši u svoj svojoj trulosti, bestijalnosti i neljudskosti, ali pošto se to tada nije događalo, shvatila sam da ja nisam tu da budem dežurni buntovnik, nego da sam tu da naučim nešto o sebi. I onda sam počela učiti – o tome tko sam ja u suštini i što je ovaj sistem u cjelini. Shvatila sam važnu stvar – da sve što mi smeta kod ovog sistema je ustvari objekt mog učenja o sebi, a ne o sistemu.
Pronašla sam “gdje se palim” i što je još važnije dobila u sebi odgovor zašto tako burno reagiram. Sve i svi koji su palili emocionalne gumbe u meni, bili su predmetom mog rada na sebi pa time i sistem u kojem živim. I onda sam to (godinama) čistila u sebi.
Shvatila sam još jednu važnu stvar – ja, kao duša, sam došla namjerno na planetu u ovom vremenu da steknem iskustvo življenja u jednom takvom sistemu. I kada sam se pomirila s odlukom moje duše, prestala sam čekati da se konačno dogodi taj globalni reset i da truli sistem propadne. Nekako u to vrijeme, kada sam shvatila te stvari, zanimljivo i sistem me je počeo manje pritiskati.
Poslije još nekoliko godina, sistem i ja konačno smo se kraju pozdravili i otišli svatko na svoju stranu. Danas živim tako da mi sistem više ne smeta jer sam izašla iz njega iako naizgled i dalje živim u njemu. (To ne znači da i dalje ne mislim da ga treba srušiti!)
I taman kad me je prestalo zanimati kada će slom sistema, kada sam postala ravnodušna i nisam više bila vezana za taj podatak, k’o za inat moji vodiči i učitelji počeli su mi konačno davati informacije o tome što se događa na planeti i u kozmičkom prostoru oko nje. Očito je da su vodiči čekali dok nisam naučila sve te bolne lekcije o sebi i kad sam se konačno odvezala i misaono i emocionalno od sistema, tek tad sam mogla rukovati informacijama koje sam dobivala, a da se i dalje ne vežem za njih.
Te podatke i informacije nisam dalje širila jer su u početku bili samo za moju “internu” upotrebu. Kasnije, nešto od toga bih puštala malo širem krugu prijatelja, ali samo kad bi to bilo u službi njihovog osobnog rasta i učenja.
Isti stav imam i danas – informacije koje dobijem ponekad, trebaju biti više namijenjene našem duhovnom spoznavanju i rastu nego u svrhu zadovoljenja našeg ega i uma koji bi željeli sve znati unaprijed.
Sad već shvaćate što želim reći – koliko god svi željeli isto, da ova planeta i svi na njoj konačno zažive životom dostojnim ljudskog bića, poanta nije u sjedenju, čekanju i navijanju kad će ovo ili ono, nego je stvar u tome da to vrijeme trebamo iskoristiti da spoznajemo i rastemo kao duše i da je to, u biti, jedini razlog zašto smo ovdje. A sistem će propasti onda kad smo se kao duše kolektivno dogovorili da se to dogodi u ovoj našoj inkarnaciji.
I, zato, dok napeto iščekujemo nove, pozitivne vijesti, možda bi bilo bolje iskoristiti još to malo vremena da počistimo iz sebe ono što je preostalo i time za još jednu mrvicu dignemo dosegnutu razinu svijesti. Jer, suština igre i jest u tome – podići se na višu razinu Svjesnosti i otići na višu razinu vibracije. Zašto?
Jedino dosegnutu razinu Svjesnosti ne možemo izgubiti i jedino se ona prenosi iz života u život. TO je naše jedino bogatstvo koje nosimo sa sobom “u grob” i jedino bogatstvo s kojim se ponovno rađamo u nekoj novoj inkarnaciji, na nekoj drugoj planeti i u nekim drugačijim sistemima.
I da se vratimo na početak teksta: mnogi od vas već osjećaju da ovog puta čekanje izgleda daje željeni rezultat.
I da ćemo, osim novog, čistog neba te sasvim drugačije atmosfere svuda, uskoro vidjeti i sve društvene, socijalne, ekonomske i duhovne promjene na našoj dragoj plavoj planeti.
I da – više nikad ništa neće biti isto!
Namaste!
