Jednom je stari prosjak prolazio kroz selo. Pokucao je na vrata prekrasne kuće na čijoj je raskošnoj kapiji bio veliki lokot. U toj je kući živio čovjek koji je svima bio poznat kao veliki škrtac. Nikada nije pomagao ljudima iako je bio vrlo imućan.
“Molim te daj mi malo mlijeka…”, zamolio je prosjak.
“Nemam mlijeka, odlazi odavde!”, grubo mu odgovori bogataš.
“Možeš li mi onda dati nešto pšenice ili mahunarki?”, upita prosjak.
“Nemam ništa!”, odgovori mu bogataš.
“Daj mi onda, molim te, samo koricu kruha i bit ću ti zahvalan…”, upita ponovo prosjak.
“Nemam kruha, odlazi!”, odgovori bogataš.
“Daj mi onda samo malo vode. Vrlo sam žedan…”, zamoli ga prosjak.
“Nemam vode!”, zadere se bogataš.
Prosjak mu odgovori: “Oh, moj sinko, pa što ti radiš ovdje? Zašto ne odeš prositi za malo hrane od dobrih ljudi. Ti si siromašniji čak i od mene!”
